Posledice narkomanije
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11 | Nivo: Gimnazija

Дроге су природне, синтетичке или полусинтетичке хемијске супстанце које утичу на промене у физиолошким и психичким (интелектуалним, емоционалним и мотивационим) функцијама и битно мењају понашање. Сви лекови су дроге које се користе да би се допринело бољем функционисању организма. Али нису све дроге лекови.Неке изазивају промене у организму које нису од користи већ су, напротив, штетне. Говорећи о дрогама у вези са психичким животом, посебно се истичу оне које утичу на промене у психичким процесима и стањима. Оне се називају психоактивним дрогама.
Постоји велики број дрога, а међу њима је и много психоактивних. Сматра се да постоји преко 250 различитих врстапсихоактивних супстанци. Све оне утичу на психички живот тако што делују на нервни систем, пре свега на централни нервни систем. Постоје три врсте психоактивних дрога. То су:
Стимулативне дроге или стимулатори
Депресантне дроге или дроге за смирење
Халуциногене дроге
У прву групу спадају чај, кафа, никотин, амфетамини. Они привремено повећавају активност и подижу расположење. Веће количине и дуже коришћење оставља штетне последице, и телесне, и психичке.
Другу групу чине оне дроге које смањују узнемиреност и бол. Такве су, на пример, аспирин и барбитурати, а називају се једним именом анелгетици. Најснажније анелгетике, а истовремено и најштетније дроге представљају тзв. опијати или наркотици. То су дроге произведене из мака – опијум, морфијум и хероин. У ову групу спадају још и алкохол, марихуана и хашиш.
Трећу врсту чине халуциногене дроге које се тако називају јер изазивају халуцинације. Називају се и психоделичним дрогама. Најпознатије међу њима су LSD, мескалин и псилобицин.
Испарљива средства и лекови богати органским растварачима - ацетон, гасолин, етар, хлороформ, лепак, бронза, бензин, боје, лакови и сл. су такође једна врста психоактивних супстанци.
Још једна подела психоактивних дрога је подела на лаке и тешке дроге. Ова разлика се прави како у незваничном говору, тако и у законодавству одређених држава. Појам тешке дроге се користи за дроге које стварају физичку зависност, док се појам лаке дроге користи за оне дроге које изазивају благу психолошку зависност или је не изазивају уопште.
У тешке спадају опијум, морфијум, кодеин, хероин, кокаин, амфетамин и др. У лаке дроге убрајамо марихуану, хашиш, псилоцибин, мескалин, ЛСД и др.
Према начину на који су дроге третиране у законским одредбама, можемо их поделити на забрањене дроге, чија је производња забрањена ( на пример, лимитирана је количина опијума који може да се произведе и све веће количине од дозвољене су забрањене ); контролисане дроге (легалне), које се употребљавају искључиво у медицинске сврхе и то по строгој контроли и процедури; у легалне дроге поред лекова за смирење, лекова против болова, лекова за спавање, и других, спадају и никотин и алкохол; неконтролисане дроге (илегалне), највећа количина дроге је неконтролисана.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]